Milenko Prvački ponovo izlaže u Pančevu

Više od tri decenije čuveni umetnik živi i stvara u Singapuru, a svojim sugrađanima se predstavlja delom opusa nastalog pre odlaska na Daleki istok

Slike su stigle iz zbirki Galerije Matice srpske, Kulturnog centra, iz privatnih i kolekcije Gradske uprave, a autor iz Singapura. Milenko Prvački ponovo izlaže u Pančevu – u Narodnom muzeju, pred publikom je retrospektiva „Osvajanje pejzaža”, presek njegovog stvaralaštva pre nego se zaputio na Daleki istok 1991. godine.

„Otišao sam u kratkim pantalonama i sa nekoliko majica, onda potpisao ugovor na tri i po godine, a ostao tri decenije. Sada sam ponovo u Pančevu i to je uvek lepa prilika da izlažem. Problem transportovanja slika je noćna mora, mada, najgore što se slici može desiti jeste da stoji u nekom skladištu. Od stotina mojih radova mogu da se prave tematske izložbe koje će ih povezati. Za ovu priliku rešio sam da to budu slike, crteži i kolaži nastali krajem osamdesetih godina”, kaže za „Politiku” slikar Milenko Prvački o postavci sazdanoj od niza neobičnih pejzaža, koji, kako napominje kritičar Sava Stepanov.

– To su motivi tipični za njegovo stvaralaštvo tokom osamdesetih godina. Prvački je tada slikao ostrva, vulkane, ali i delove pejzaža u Deliblatskom pesku, na svoj način. Ne pretendujući da se bavi svakodnevnim dešavanjima. već opštim temama, on je zapravo anticipirao ono što će se desiti deceniju kasnije. Taj njegov „trofejni pejzaž” je postao nešto što će nažalost ispuniti naše devedesete – borbu za oblasti, za predele, za zemlju. Suštinski, on nam pokazuje problem, a njegov opus je dokaz da umetnik mnogo bolje i dalje vidi nego mi obični smrtnici. Istovremeno, Prvački je u svemu tome sačuvao autentičnu sliku – ocenjuje Stepanov poslednje radove Prvačkog pre odlaska na Daleki istok. Među njima su i ranije izlagani kolaži, koji su i prvi koje je stvarao po dolasku u Singapur. Samo taj „trofejni predeo” više nije bio isti. Više je ličio na ono što je izmaštao ovde.

„Pošto nisam imao ni dovoljno slikarskog materijala, koristio sam papir iz ormana, i ti radovi su sada u Nacionalnoj galeriji Singapura. Danas se i dalje bavim apstrakcijom, koju zovem „apstrakcija za početnike”, jer sam krenuo da izmeštam sve što se desilo u apstraktnoj umetnosti u poslednjih stotinu godina i stavljam u prostor. Geometrijska apstrakcija, ekspresionizam, asocijativno slikarstvo, sve to stavljam na platno, skulpturu ili instalaciju, ali sada bazirano na strukturi rečnika. Priča, dakle, nije celovita, nego u fragmentima, bez naracije, kao neka vrsta kombinacije svega što se u istorija umetnosti desilo, zapravo staje uz moj rečnik”, kaže Prvački o svom stvaralaštvu u dalekoj egzotičnoj zemlji, koja mu je u početku bila egzotična, ali je, kaže, i on njoj bio egzotičan. Ipak, vrlo brzo je priređivao izložbe, pa i poziva da predaje na akademiji, gde je i danas profesor. Taj početak poklopio se, dodaje, sa vremenom kada Singapur počinje mnogo da investira u kulturu i umetnost, da se grade muzeji i otvaraju galerije. Bio je te sreće da ne samo učestvuje, nego i bude svedok svega toga. Aktivan u likovnom životu i kao pedagog, iškolovao je generacije umetnika, a kao savetnik, i prvi stranac, dobio i Nacionalnu nagradu za vizuelnu umetnost.

„Čitav život sam dislociran i na taj način se svesno ili nesvesno pokupe razni uticaji. Uvek kažem – ja sam Milenko u Aziji, a ne azijski Milenko. Doneo sam mnogo od svog iskustva, a naravno da se gomila stvari i prilepila za mene, dok sam proučavao istoriju, tradiciju, kulturu i visoku tehnologiju. I to ne samo Singapura, koji je jedna kosmopolitska mešavina već i čitave Azije, koju sam proputovao. Sve je to kompilacija, ali mislim da sam više ja doneo njima nego oni meni”, kaže za naš list slikar Milenko Prvački, koji je učinio legat svojih dela Pančevu i ovdašnjem Narodnom muzeju.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *